-
Novak Đoković poražen na startu Monte Karla: Tabilo slavio u dva seta
Novak Đoković poražen je od Alehandra Tabila u drugom kolu Mastersa u Monte Karlu rezultatom 3:6, 4:6. Meč je trajao sat i 28 minuta, a Tabilo je ovom pobedom došao do drugog trijumfa nad Đokovićem u isto toliko međusobnih duela. Ovo je četvrti put da je Đoković završio učešće na turniru u Monte Karlu već na startu.
-
Tramp uveo carine na uvoz iz Srbije – stopa od 37 odsto
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je odluku o uvođenju novih carina na uvoz proizvoda iz različitih zemalja, uključujući Srbiju. Odluka stupa na snagu u ponoć po lokalnom vremenu u SAD. Carine na uvoz iz Srbije iznosiće 37%, što je značajno povećanje u odnosu na prethodni režim.
U 2023. godini, Srbija je izvezla robu u Sjedinjene Američke Države u vrednosti od 435 miliona evra. To čini oko 1,5% ukupnog srpskog izvoza, koji je te godine iznosio 28,63 milijarde evra.
Carine su porezi ili takse koje država naplaćuje na uvoznu robu s ciljem zaštite domaće industrije od strane konkurencije, povećanja državnih prihoda ili kao odgovor na trgovinske sporove.
Pored Srbije, carine su uvedene i drugim zemljama:
- Bosna i Hercegovina – 35%
- Severna Makedonija – 33%
- Crna Gora i Albanija – 10%
- Evropska unija – 20%
- Velika Britanija – 10%
- Kina – 34%
- Japan – 24%
- Indija – 26%
- Vijetnam – 46%
Trampova administracija ove carine naziva „uzvratnim“, tvrdeći da su odgovor na postojeće trgovinske barijere prema američkim proizvodima.
Najveće carine su uvedene za manje razvijene zemlje poput Kambodže (49%), Laosa (48%), Madagaskara (47%) i Mjanmara (44%).
Kompletna lista:
-
Kako kupovina SBB-a negativno utiče na slobodu medija u Srbiji?
Istraživanje DoDo Vesti.
Kupovina SBB-a od strane e&PPF Telekom Grupe i preuzimanje satelitskog segmenta i sportskih kanala od strane Telekoma Srbija predstavljaju značajan preokret na medijskom tržištu Srbije. Ova transakcija nosi brojne rizike za medijski pluralizam i slobodu informisanja, a njene posledice mogu se analizirati kroz nekoliko ključnih aspekata.
1. Dalja centralizacija medijskog prostora
Telekom Srbija, kao državna kompanija, već kontroliše veliki deo televizijskih i internet operacija u zemlji. Preuzimanjem Sport Klub kanala i satelitske platforme Total TV, Telekom dodatno učvršćuje svoj dominantni položaj i sužava mogućnost izbora za korisnike. Ova akvizicija može dovesti do veće koncentracije medija u rukama vlasti, smanjujući diverzitet glasova u javnom prostoru.
2. Sportski sadržaj kao mehanizam kontrole korisnika
Sport je jedan od najvažnijih faktora u odabiru kablovskog operatera. Time što je Telekom preuzeo prava na najatraktivnije sportske sadržaje (Evroliga, tenis, fudbal), korisnici koji žele da prate ove događaje biće primorani da koriste njihove servise, gde su opozicioni mediji nedostupni. Na taj način, medijska kontrola se sprovodi indirektno – kroz kontrolu sadržaja koji privlači najveći broj gledalaca.
3. Slabljenje nezavisnih medija
Iako United Group tvrdi da prodaja neće uticati na kanale N1 i Nova S, postoji realan rizik da će njihova dostupnost i vidljivost u kablovskim paketima biti umanjena. To može smanjiti njihov domet i uticaj, otežavajući građanima pristup informacijama koje nisu pod direktnim ili indirektnim uticajem vlasti.
4. Uskraćivanje pristupa alternativnim informacijama dijaspori i korisnicima satelitske televizije
Korisnici Total TV-a i drugih satelitskih servisa, koji su često jedini način informisanja u ruralnim područjima i dijaspori, više neće imati pristup kanalima N1 i Nova S. Njih će zameniti mediji koji su bliski vlasti, poput Tanjuga, Euronewsa, Kurira i Informera. Ovo efektivno ograničava pristup kritičkim i nezavisnim informacijama velikom broju građana.
5. Jačanje ekonomske dominacije državnog operatera
SBB je godinama imao administrativne prepreke za širenje svoje infrastrukture, dok je Telekom koristio državne resurse za agresivno širenje. Ova kupovina može dodatno smanjiti konkurenciju i omogućiti Telekomu da diktira cene i uslove tržišta, što dugoročno može dovesti do pogoršanja kvaliteta usluga i manjeg izbora za građane.
Zaključak
Ova transakcija može imati dugoročne posledice po medijski pluralizam i slobodu informisanja u Srbiji. Kroz ekonomski pritisak, kontrolu infrastrukturnih resursa i ograničavanje pristupa alternativnim izvorima informacija, vlast dodatno učvršćuje svoj uticaj na medijski pejzaž. Ukoliko regulatorna tela ne postave jasne uslove za očuvanje pluralizma i dostupnosti nezavisnih medija, ova kupovina može označiti još jedan korak ka zatvorenijem i manje slobodnom medijskom okruženju u Srbiji.
-
Više od 2.000 poginulih u zemljotresu u Mjanmaru, potraga za preživelima u toku
Snažan zemljotres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale pogodio je Mjanmar i okolne zemlje.
Broj poginulih premašio je 2.000, dok je više od 3.900 ljudi povređeno.
Stotine ljudi se i dalje vode kao nestale.
Zemljotres je izazvao velika oštećenja infrastrukture i stambenih objekata.
Spasilačke akcije su u toku, ali otežane zbog ratnih sukoba i loših uslova.
Potresi su se osetili i u susednim zemljama, uključujući Tajland, Indiju i Kinu.
-
Napad nožem na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, policija uhapsila osumnjičenu
Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalija Jovanović, napadnuta je nožem od strane 69-godišnje žene uoči protesta „Pod lupom nauke“. Policija je odmah reagovala i uhapsila osumnjičenu, dok je dekanka zadobila povredu ruke i prevezena u Urgentni centar. Prema izjavama očevidaca, napadačica je prethodno pretila da će baciti kiselinu na dekanku. Prvo ju je gađala limenkom, a zatim izvukla nož. Okupljeni su pokušali da je spreče, ali je ona uspela da poseče dekanku po desnoj šaci. Dekanka je potom sklonjena u obližnji lokal, a policija je brzo reagovala i privela napadačicu. Povređena je prevezena u UKC Niš, gde su lekari konstatovali lakšu povredu ruke. Policija je potvrdila hapšenje 69-godišnje žene osumnjičene za napad i saopštila da je u toku istraga o svim okolnostima incidenta.
Opozicioni mediji (N1, Nova.rs, Danas, Al Jazeera Balkans) istakli su da je napadnuta dekanka prethodno bila meta kritika provladinih tabloida i zvaničnika. Povezali su napad sa atmosferom linča u javnosti i napadima na univerzitetske profesore koji učestvuju u protestima. Naveli su da je napad povezan sa političkim tenzijama u zemlji i kritikovali način na koji vlast reaguje na ovakve incidente.
Provladini mediji (Informer, Alo, Kurir, Večernje novosti, Pink) naglasili su da je napadačica psihički obolela osoba i insistirali na tome da događaj nije politički motivisan. Takođe su istakli da je država brzo reagovala i da je policija odmah privela osumnjičenu. Optužili su opozicione medije da politizuju incident i pokušavaju da ga iskoriste za napad na vlast. Neki naslovi su ukazivali na to da su isti mediji koji sada osuđuju nasilje pre nekoliko dana „podržavali napade na vlast“.
-
Kenija priznala tzv. Kosovo
Dana 26. marta 2025. godine objavljeno je da je Kenija zvanično priznala nezavisnost tzv. Kosova. Informaciju je potvrdila predsednica Kosova, Vjosa Osmani, navodeći da je Kenija postala 118. zemlja koja je donela ovakvu odluku. Potpisivanje priznanja od strane kenijskog predsednika Vilijama Ruta objavljeno je na društvenim mrežama, a vest je izazvala snažne reakcije u Srbiji.
Mediji bliski vlastima, poput Alo!, Pink.rs, Kurir i Večernje novosti, u svojim izveštajima akcenat su stavili na reakciju predsednika Aleksandra Vučića i Ministarstva spoljnih poslova. Umesto fokusiranja na samu činjenicu priznanja, ovi mediji isticali su Vučićeve izjave o tome kako je Srbija godinama pokušavala da spreči ovaj potez, uz naglašavanje da su u pozadini delovale zapadne evropske zemlje.
Sa druge strane, portal Nova.rs doneo je drugačiju perspektivu. U tekstu se isticala izjava Borka Stefanovića, zamenika predsednika Stranke slobode i pravde, koji je priznavanje Kosova od strane Kenije doveo u vezu sa posetom Tamare Vučić Najrobiju, gde je pevala “Hakuna Matata”. Ovakav pristup skrenuo je fokus sa suštine događaja na lične aspekte, implicirajući odgovornost porodice Vučić za političke neuspehe, što je izazvalo kritike zbog neprimerenosti.
Zanimljiv obrt dogodio se na Tanjugu i RTV-u, gde je prvobitno objavljena vest o priznanju Kosova od strane Kenije, ali je kasnije sklonjena. Nakon uklanjanja, vest je ponovo pojavila kao manji deo šireg izveštaja o govoru predsednika Vučića na tu temu.
-
Sumnja na pucanj iz malokalibarske puške na stan Dragana Milića
Policija u Nišu utvrdila je oštećenja na prozoru stana doktora Dragana Milića, kao i na prozoru lokala ispod, nakon prijave da je oštećen projektilom. Istraga je u toku, a utvrđeni su tragovi sličnih oštećenja u objektu.
Opozicioni mediji su vest preneli s naglaskom na element atentata, ističući da je došlo do pokušaja ubistva doktora Milića, te su u svojim naslovima koristili izraze poput „atentat“ i „pucano“.
Provladini mediji su se fokusirali na činjenice, izveštavajući da je Milić prijavio oštećenje i da policija sprovodi istragu, bez dodatnih interpretacija ili političkih zaključaka. Informer, B92, Večernje novosti, Espreso i Happy nisu preneli ovu vest.
-
Ukrajina i Rusija postigle sporazum o primirju u Crnom moru
Vest se odnosi na dogovore između SAD-a, Rusije i Ukrajine koji se tiču sigurnosti u Crnom moru, uključujući primirje i uslove za bezbednu plovidbu. Ovi pregovori predstavljaju značajan korak u smanjenju napetosti i obezbeđivanju stabilnosti u regionu. Prema različitim izvorima, postignuti su sporazumi o prekidu vatre, što bi moglo doprineti smanjenju sukoba i poboljšanju humanitarnih uslova.
-
Dragan Šutanovac novi ambasador Srbije u Americi
Opozicioni medij opisuje Dragana Šutanovca kao nekadašnjeg ministra odbrane i lidera Demokratske stranke, koji je bio kritičar vlasti, ali je sada imenovan za ambasadora Srbije u SAD uprkos nedostatku diplomatskog iskustva. -
Tramp uvodi carine od 25 odsto zemljama koje kupuju naftu i gas iz Venecuele
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, saopštio je da će SAD uvesti carinu od 25 odsto na sve zemlje koje nastave da kupuju naftu i gas iz Venecuele.
Početna
1–2 minutes
DoDo Vesti - Iznad buke pristrasnosti 